Мустај бег рањен (Невесиње) 0001    Сан уснио беже Мустај беже 0002    На Удбини на бијелој кули; 0003    Бир уснио на ноге скочио 0004    Па завика катку Мелећ-Ханку: 0005    „Наложи дер ватру у оџаку, 0006    Пристави дер кахву у ибрику, 0007    Па ти зовни слугу Хусеина.” 0008    „А мој синко, слуга Хусеине, 0009    Хајд’ обуци кајсерли постуле 0010    Па пошетај по уским сокацим’ 0011    А до куће хоџе табирџије 0012    Па ми зови хоџу табирџију, 0013    Нек’ понесе ћитаб-табирнаму, 0014    Јер сам страшан санак ја уснио.” 0015    У млађега поговора нема, 0016    Па обуче кајсерли постуле 0017    Па он оде хоџи табирџији: 0018    „Хајде боље хоџа табирџија, 0019    Зове тебе лички Мустај беже, 0020    И понеси ћитаб-табирнаму.” 0021    Одмах хоџа на ноге скочио, 0022    Па он баци бињиш на рамена, 0023    А прихвати ћитаб-табирнаму, 0024    Па ето га личком Мустај бегу. 0025    Па он бегу у одају дође, 0026    Па му турски селам називао; 0027    Мустај бег му селам прихватио 0028    И хоџу је сио крајем себе, 0029    Бојали му чибук запалио, 0030    Па он вели хоџи табирџији: 0031    „Богом брате, хоџа табирџија, 0032    Отвори дер ћитаб табирнаму, 0033    Јер сам ноћас ружан сан уснио.” 0034    Рече њему хоџа табирџија: 0035    „Рано нам је санак табирити, 0036    До сабаха четири сахата, 0037    За дуго се ни сванути не ће; 0038    Већ га кажи, беже Мустај беже.” 0039    Стаде беже санак казивати: 0040    „Гдје се ведро небо наоблачи, 0041    А звијезде крају прибјегоше, 0042    Из облака муње ударише 0043    И у моју кулу погодише, 0044    Са куле ми покров оборише, 0045    И двије ми ћоше покренуше. 0046    Па ја гледам уз поље зелено, 0047    Кад уз поље јато гавранова 0048    И пред њима крсташина оро; 0049    А граду се отворише врата, 0050    А из града сив-зелен соколе, 0051    А за њиме јато голубова 0052    У зелено поље ударили, 0053    А дочека јато гавранова. 0054    С гавранова полијећу главе, 0055    С голубова ситна перушина; 0056    Па побјеже јато голубова, 0057    А за њима јато гавранова; 0058    До градскијех врата дотјераше, 0059    Па улетје јато голубова, 0060    А остаде јато гавранова.” 0061    Онда вели хоџа табирџија: 0062    „Ћитаб, беже, отварати не ћу, 0063    Већ ћу ’нако санак табирити. 0064    Што се ведро небо наоблачи, 0065    То се спрема млад јаночки бане; 0066    Што звијезде крају побјегоше, 0067    То ће гинут наши бајрактари; 0068    Што нам у град ударише муње, 0069    То ће Власи нама ударити; 0070    Што у твоју кулу погодише, 0071    До куле ће твоје долазити; 0072    Што од куле покров оборише, 0073    То ће тебе, беже обранити; 0074    Што од куле ћоше покренуше, 0075    Два ће теби сина погинути.” 0076    Таман санак хоџа исказао, 0077    Док им дрмну халка на вратима; 0078    Када неко испод куле виче: 0079    „Бег Мустај бег, јеси л’ устануо?” 0080    А завика беже Мустај беже: 0081    „Хајде види, слуго Хусеине.” 0082    Тада бјеше на вратима Раде 0083    Од ћехаје бега Мустај бега. 0084    Онда рече беже Мустај беже: 0085    „Доведи ми малог Радојицу, 0086    Да га питам, шта је тамо било.” 0087    Па кад Влашче дође у одају, 0088    Пољуби га у скут и у руку, 0089    Измаче се, стаде, подвиш руке: 0090    „Поздрав ти је отац учинио. 0091    Кад је било сахат до по ноћи,! 0092    Онда влашка нападе катана, 0093    А за њима сила и ордија, 0094    Па у Нова Села доходили, 0095    Па нађоше твојега ћехају, 0096    Твог ћехају Мула хоџу старог, 0097    Заискаше конак и вечеру.” — 0098    „Мореш знати, колико је војске?” — 0099    „Ми не знамо, колико је војске, 0100    Већ заклаше стотину волова, 0101    Уз волове стотину овнова. 0102    Па ме ћаћа до тебе послао, 0103    Да ти кажем, што је и како је, 0104    Да ће Власи сјутра ударити.” 0105    Вели њему лички Мустај беже: 0106    „Хај аферим, моја вјерна слуго, 0107    Кад си мени хабер доносио!” 0108    Па завика Ибра бајрактара: 0109    „Хајде узми зелена бајрака 0110    Па га носи пред нову џамију, 0111    Нек’ се купе млади Удбињани; 0112    Па отиђи граду и капији, 0113    Па запали тридесет топова, 0114    Нека знаде серхат и Крајина, 0115    Да ће Власи нама ударити.” 0116    Па завика Хуса вјерну слугу: 0117    „Нек с’ опреми седам бајрактара, 0118    А и мога опрем’те голуба.” 0119    Полетјеше два бегова сина, 0120    Па га љубе у скут и у руку: 0121    „Дај нам, бабо, изун и бесједу, 0122    Па да и ми с тобом полазимо, 0123    Да д’јелимо мејдан са Власима.” 0124    Говори им беже Мустај беже: 0125    „Хај аферим, млади соколови, 0126    Тако су вам и стари радили. 0127    Ви наред’те коње од мејдана, 0128    А ви хајте на бијелу кулу, 0129    Па ви себе такум учините.” 0130    А кад дође седам бајрактара, 0131    Сви се они такум учинили, 0132    Па говоре бегу Мустај бегу: 0133    „Бег Мустај бег од широке Лике, 0134    Ти остави два младахна сина, 0135    Не ће моћи мејдан дијелити, 0136    Јер су бези млади и нејаки; 0137    Бојимо се, да ће изгинути.” 0138    Њима вели лички Мустај беже: 0139    „Они хоће с нама полазити, 0140    И да ће ми оба погинути! 0141    Већ четири хајте бајрактара 0142    Уз Бећира од дван’ест година, 0143    А три хајте млада бајрактара 0144    Уз Османа од петн’ест година, 0145    Па чувајте до два моја сина, 0146    Јер не знаду мејдан дијелити, 0147    Они хоће лудо погинути.” 0148    Испадоше два бегова сина, 0149    И они се такум учинили. 0150    Па завика беже Мустај беже: 0151    „Моја дјецо, седам бајрактара, 0152    Ви узмите зелене бајраке, 0153    А извед’те коње од мејдана 0154    И мојега дебела голуба.” 0155    Док се беже такум учинио, 0156    Таман жарко сунце огрануло, 0157    Па узјаха беже Мустај беже, 0158    И ето га граду и табији. 0159    Он нареди од боја топове, 0160    Па он узе срчали дурбина, 0161    Те он гледа Новијем Селима, 0162    Куд је влашка попанула војска. 0163    И влашка се сигураје војска, 0164    А на поље извлачи топове. 0165    Онда беже пред џамију дође. 0166    Кад се млади скупили јунаци 0167    И бегових седам бајрактара 0168    И нејака два бегова сина, 0169    Туде хоџе дову изучиле. 0170    Ту се граду отворила врата 0171    И удрише у поље зелено. 0172    Напр’јед јашу два бегова сина, 0173    А запте их седам бајрактара: 0174    „Де полако, два бегова сина, 0175    Лако ћеле погубити главе.” 0176    А влашка их потпазила стража, 0177    Усу пушка, ко из неба крупа, 0178    А пукоше од боја топови, 0179    А удрише млади Удбињани. 0180    Алабанда, затури се кавга: 0181    Грми, с’јева, крвца се прољева 0182    Тако држа четири сахата; 0183    Јека стоји по пољу јунака, 0184    А бег им се врло обранио, 0185    Све по мјесту око срца живог; 0186    Погинула два бегова сина, 0187    Утекоше с њима бајрактари 0188    До бегове пребијеле куле, 0189    И гони их силовита војска. 0190    Кад Мустај бег паде на капију, 0191    А за њиме млади Удбињани, 0192    Од капије затворили врата. 0193    Око града Власи ударили, 0194    Све са града дрмају топови, 0195    На живу их ватру дочекују. 0196    Рањен лежи беже Мустај беже, 0197    Тешке су га ране освојиле, 0198    А два су му погинула сина. 0199    Хабер паде низ турску Крајину, 0200    Скупљају се млади Крајишници. 0201    Кад у јутру јутро освануло. 0202    Освануло и сунце грануло, 0203    Када стоји јека испријека, 0204    Попуцују бистри веденици, 0205    Вијају се зелени бајраци, 0206    И удрише млади Крајишници, 0207    Избавише личког Мустај бега 0208    Са његовом силовитом војском.